život mi je sjeban (say no more)

E, za ovo bih mogla na pisati dobri par stranica, pa da krenem!
Od kad sam se rodila, život mi je koma! Oke! pod tim koma, ne mislim na svoje starce koji su me Bogu hvala normalno odgojili! Da nisu, sada bih sa ovih svojih jadnih, ofucanih, skoro četrnaest godina šetala od birca do birca, živjela na alkoholu i cigarama, ali eto Bog je htio da se ja rodim u familiji koja će meni pružit neku potporu u životu, a ne me nabiti nogom u guzicu kad pitam za savjet! Iako a svoje starce, ne ispitujem za savjete, nego mi za to služe frendovi! Ali eto, zahvaljujući i mom naprednom mentalnom sklopu, neke stvari kopčam i sama! Dobro, to mi je bar neka škola za dalje u životu, ako me svi ostave (nadam se da neće), barem neću izvjesit onako normalno gledano! Ali opet kad malo bolje pogledam, da se vratim na temu staraca, oni su mene relativno dobro odgojili, znam da nekad šizim na sve, da sam ljuta, živčana, i sve što ide uz to, ali opet pa imam i ja nekada loš dan kada sam ljuta, kada me netko naljuti,.... To mi se upravo danas dogodilo! Bila sam sa fredicom Ire u šopingu, hodale smo po grdu ujutro od devet do četiri polijepodne! Umrle smo i ona i ja! I bili mi tu kod bake na ručku i idem j nju otpratit do kolodvora, oče ona kući vlakom, i dobro dođemo mi do raskrižja i fino, počne kiša pišat kao iz kabla i rastanemo se nas dvije na raskrižju! ja popizila! Došla kući mokra, curi s mene kao dane netko u glogovicu tu preko puta bacio! Sva živčana uđem u stan! mobitel mi se smočio, sve mokro, i dobro, ajde, fino se ja otuširam (nebitno) i odjednom zove stara! Dan mi se u istom trenutku pokvario od poda do stropa! Odmah počela urlati, kritizirati, podjebavat da tako moram reč, ali j mrzim kad meni netko stavlja sol na ranu. Dodaje one glupe komentare koje zna da organski ne podnosim. Sva je neka u svom filmu. Pretpostavljam da je to zato što sam tjedan dana kod bake, teško da ih se nekad sjetim nazvat tj. njih nikada nema kod kuće, pa ja onda ispadnem neozbiljno, razmaženo,gradsko,bezobrazno,nekulturno derište koje se ne sjeti nazvati svoju obitelj! Meni je to smiješno! U školi prolazim s 5, barem bi to moga biti neki razlog da mi daju zraka da malo dišem, a ne ovako! Samo me ograđuju od okoline! Meni su jasni ti njihovi problemi, znam ja da su se oni odrekli svega, samo da nama bude dobro, meni je to jasno i ja sam njma na tome zahvalna i biti ću im zahvalna do kraja života, ali imam i ja svojih loših loših dana i jednog dana tj. za koju godinu odricati svega zbog svoje djece (kako sam počela mogla bih se udati sa dobrih 50 godina, no optimist sam, nikada se ne prestajem nadati). Ja znam da ako ja hoću imati djecu da si prvo moram naći nekog tko će me trpit, po mogućnosti do kraja života, a takvi frajeri se teško nalaze. Čast izuzecima.... Ali mislim da, onako iskreno rečeno, od tog mog odricanja zbog djece neće biti ništa! Svi me zezaju da sam na tetu, teta mi je neudana, ali je za priču i zezanciju zakon! mislim znam da to sada nije važno tj. ovaj cijeli post nije važan uopće ali sam se negdje morala ispucati i istresti! Ali onda opet kada bolje pogledam, ja se ne bi udavala niti imala dečka! meni je zakon biti solo! prvo: ne moram pazit i razmišljati šta će biti kada me dečko vidi sa nekim muškim (čitaj kao: kada me dečko vidi sa nekim frendom - ne mislim na prijevaru) Drugo: Ne moram žuriti na nikakav dogovor, mogu raditi što me volja Treće: ne moram i neću nikom dirati njegove prljave gaće Četvrto: Ako se ovo ikada dogodi, dok sam ovo pisala bila sam u crnjaku, a ako se ne dogodi nikome ništa!
Oke! sad mogu mirne duše ići leći , srce mi je na mjestu! a i svi koji me znaju, znaju da pišem čudne postove! Je l' tako?
28.06.
odlučila sam da ću ovaj post pisati u nastavcima, kako ne bi za svko novo sranje pisala novi post. Pa ovako: dan mi j do prije jedno 15 minuta bio super, nisam se mogla požaliti. Znam da ujutro moram po svedodžbu, a još nisam kod kuće. Ali onako iskreno rećeno nisam se toliko brinula. Kad zvoni mi mobitel i zove stara, sve super sve 5, i spomenem ja kako sutra idemo po svjedodžbe i kako teta još nije dosla s posla i da kad dođe da će me odveti, a ona onda udari priču, pa neka te vozi od Ire stari njemu sad ionako završava poso, i ja joj kažem a će teta sad oći s posla i da me vozi, a ona onda udari kao kako znaš da će sad doć, ja kažem da će m onda Drago odvest, al ne ona tera svoju stranu i svoju priču. I eto kako je malo vremena potrbno da se čovijeku usere dan! Ovih dana je još gora nego prije! Trese je kriza srednjih godina, al nije ni stari ništa bolji, al' on brem kad je živčan sjedne u auto i ode do frenda na pivo, a ne puca se na nas kao stara! Al da stvar bude još gora i brat mi je u punom jeku puberteta, tako da se na dvoje organski nepodnosimo! ma katastrofa živa! Nadam se da će ovo dobro završit, držim si fige da se stara ne dere na mene kad dođem kući! Joj, kad se samo sjetim da ću morat crnčit ko mali crni dođe mi da padnem u nesvijest! daj Bože da ne padnem i da se mama ne dere na mene! Please...
29.6.
sve mi je bilo super! išli smo po svjedodžbe i prošla sam sa pet. nevažno! Navećer išli kod malog Petra na rođendan i Ire i ja se sakrivale od njenog i mog buraza! i kad smo došli kući mene stara napala kao ono šta ti pušiš, otkad, zašto i te gluposti, a ja joj na svaki njen komentar fino kažem ne pušim! al ona ne može vjerovat da joj pegla sa neba padne na glavu još uvijek mi ne bi vjerovala! ma baš me briga jedva sam je nekako uvjerila da ne pušim! Kako žena može biti tako praznovjerna da to svijet nije vidio! Ma katastrofa! nadam se da me više neće gnjavit zato što stvarno ne pušim, a brat koji je pušio, njega nije čak ni pitala! On je kao muško, ajd ti to skuži! ma koma živa, ne da mi s više o tome! zato što je glupo! pozzdrav!!!!